Iz života ashaba Omera ibn Hattaba r.a.
Njegovo ime je Omer ibn El-Hattab ibn Nufejl ibn Abdul-Uzza ibn Kab ibn Luej ibn Fihr. Njegova loza se susreće sa Poslanikovom a.s., kod pradjeda Kaba ibn Lueja. Kurejšija je iz porodice Benu Adij. Omer r.a. je rođen trinaest godina nakon godine slona, što znači da je od Poslanika a.s. bio mlađi trinaest godina. Kada je Poslanik Muhammed a.s. dobio prvu Objavu, Omer r.a. je imao dvadeset sedam godina.Primio je islam šest godina nakon poslanstva.
Omer r.a. je veoma visok.Kada bi ga neko vidio da ide pješice, mislio bi da je na konju.Bio je velikog tijela, lijepog lica. Kada bi išao, žurio bi kao da udara zemljom. Kada bi govorio, daleko bi mu se čuo glas, bio je glasan. Omer je imao tri nadimka. Dva mu je dao Allahov Poslanik a.s.,prvi je Ebu Hafs, a drugi El-Faruk. Njegov nadimak je i Emirul-mu’minin (vladar pravovjernih). Ebu Hafsom je nazvan radi kćerke Hafse, majke vjernika.Nadimak El-Faruk je dobio prvog dana prihvaćanja islama. Allahov Poslanik a.s., mu je rekao: „Omere, ti si El-Faruk, Allah je s tobom rastavio istinu od zablude!“
Allahov Poslanik a.s. je molio Allahu: ‘Allahu, pomozi islam sa jednim od dvojice: Omerom ili Amrom!’ Omer r.a. prvog dana primanja islama pogleda Allahovog Poslanika a.s. i reče: „Zar mi nismo na istini?“Poslanik a.s. reče: „Da!“. Omer opet upita:“Zar oni nisu u zabludi?“ Poslanik a.s. reče:“Da!“ Omer r.a. na to reče:“Zašto se onda krijemo?“ Poslanik a.s. ga upita: „Pa šta misliš da uradimo?“ Omer r.a. reče: „Izađimo među njih i javno obznanimo da nema božanstva osim Allaha!“ Poslanik a.s. se osmjehnu i reče: „Da, Omere…“.
Muslimani izađoše u dva saffa. Na čelu jednog je bio Hamza r.a., a na čelu drugog Omer r.a.Učiniše tavaf oko Kabbe glasno govoreći: Allahu ekber we lillahil hamd-Allah je najveći i Njemu pripada hvala! Nakon toga je Omer r.a., otišao i obavjestio Ebu Dzehla i Ebu Sufjanu da je primio islam, nakon toga se potukao sa grupom mušrika oko Kabbe koji ga napadoše. Sve to se dogodilo prvog dana Omerovog primanja islama. Ali ni to ne bi dovoljno, pa Omer r.a. ode svojoj kući gdje okupi porodicu i reče im: „Neću sa vama govoriti dok ne prihvatite islam!“ Tada ustade njegov sin Abdullah i reče: “Ja sam još od ranije musliman!“ Omer r.a. ga pođe udariti govoreći mu: „Zar si htio pustiti svoga oca da uđe u Dzehennem?!“. Kada bi se god sjetio tog događaja Omer r.a. bi se naljutio na svog sina.
Poslanik a.s. je kazao da su se stanovnici nebesa obradovali Omerovom r.a. prihvatanju islama
.Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem rekao: ”Ne vrijeđajte nikog od mojih ashaba! Kada bi neko od vas podijelio zlata koliko je brdo Uhud, ne bi postigao ono što bi neko od njih postigao (kada bi udijelio) pregršt ili pola pregršta (zlata) !” (Muslim u svom Sahihu)Jednog dana je Allahov Poslanik a.s. šetao sa ashabima, pa uze Omera r.a. za ruku. Omer r.a. mu reče: „Allahov Poslaniče ja te doista volim!“ Voliš li me više od djece Omere?-upita Poslanik a.s. „Da, Allahov Poslaniče!“, „A voliš li me više od porodice?“, „Da, Allahov Poslaniče!“, „A više od svog imetka?“, „Da Allahov Poslaniče volim te više od svoga imetka!“,tada Poslanik a.s. reče: „A voliš li me više od samog sebe?“, „Ne , Allahov Poslaniče!“, „Ne, Omere, nećeš biti potpunog vjerovanja dok me ne budeš volio više nego sebe!“ Omer se malo odvoji i razmisli, pa dođe Allahovom Poslaniku, a.s., i iz sve glasa reče: „Allahov Poslaniče, sada te volim više nego sebe!“Poslanik a.s., mu reče: „Sada Omere…sada!“
Kada je Abdullah ibn Omer pitao svog oca o ovom događaju i kako to da je Poslanika a.s. zavolio više nego sebe, Omer r.a. mu je rekao: „Razmislio sam u sebi, ko je meni više potrebniji, Allahov Poslanik a.s., ili ja sam? Sjetio sam se da sam bio u zabludi i da je Poslanik a.s., bio uzrok kojim me je Allah uputio na Pravi put. Zatim sam se sjetio da u Dzennet ne mogu ući bez ljubavi prema Poslaniku a.s. Tada sam vidio da mi je Poslanik a.s., potrebniji više nego što sam ja potrebniji sebi.“
Poslanik, a.s., je rekao: „Allah je učinio da istina teče Omerovim jezikom i srcem. On je El-Faruk – njime Allah odvaja Istinu od zablude.“ Poslanik, a.s., kaže: „Usnio sam da je čitav moj ummet stavljen na tas jedne vage, a ja na tas druge, pa pretegnu moj tas. Zatim je Ebu Bekr stavljen na jedan tas, a na drugi čitav ummet, pa pretegnu Ebu Bekr. Pa je i Omer stavljen na jedan tas, a ummet na drugi, pa pretegnu Omer!“
Poslanik, a.s., je govorio: „Divan li je čovjek Ebu Bekr i divan li je čovjek Omer!“
Jednom je Poslanik, a.s., se obratio svojim ashabima: „Šta mislite kada vam dođu dva meleka u kabur i preture ga svojim očnjacima?“ Omer, r.a., upita: „Allahov Poslaniče, hoću li tada biti pri razumu?“ Poslanik, a.s., reče: „Hoćeš!“– i nasmija se Poslanik – „Omere, ja najbolje znam kako ćeš ti postupiti sa ovim melecima.“ Omer upita: „Kako?“, a Poslanik, a.s., odgovori: „Pitat će te o tvom Gospodaru, pa ćeš reći: „Vas dvojica dolazite od Gospodara!“ Oni će pitati: „Koja je tvoja vjera?“, a ti ćeš im reći: „Ne već koja je vaša vjera?“ Oni će ponovo upitati :„Šta kažeš o čovjeku koji vam je poslat?“, a ti ćeš odgovoriti: „Ne, već šta vi govorite o čovjeku koji vam je poslat?“.
Omer, r.a., je toliko bio uvjeren u Džennet i Džehennem da je rekao: „Tako mi Allaha, kada bi se nebesa otvorila i ja vidio svojim očima Džennet i Džehennem, to nimalo ne bi povećalo moje uvjerenje!“
Omer, r.a., je puno plakao, tako da su mu ispod očiju bile uočljive dvije crne linije od plača. Bio je čedan i povjerljiv, snažan pravedan i milostiv.
Omer r.a. je još na ovom svjetu obradovan dzennetom, u skladu toga Ebu Musa priča: „Upitao sam nekoga da li je vidio Allahovog Poslanika, a.s., pa mi je rečeno da je otišao u tom pravcu. Krenuo sam tražiti ga. Vidjeh da je ušao u neki bunar, uzeo abdest, sjeo na ivicu, noge stavio u bunar, a odjeću zadigao. Pomislih u sebi: „Sada ću biti Poslanikov, a.s., vratar!“ U to dođe Ebu Bekr, r.a., i zatraži da uđe kod Poslanika, a.s. Zatražih dozvolu od Poslanika, a.s., da ga pusti, a Poslanik, a.s., mi reče: „Pusti ga i obraduj Džennetom!“ Ebu Musa ode Ebu Bekru, r.a., i reče: „Poslanik, a.s., ti dozvoljava ući i raduje te Džennetom.” Ebu Bekr uđe Poslaniku, a.s., sjede pored njega i metnu noge u bunar. Ebu Musa dalje nastavlja : „Dođe Omer, r.a., i zatraži dozvolu za ulazak Poslaniku, a.s., a Poslanik, a.s., reče: „Dozvoli mu i obraduj ga Džennetom!“ Ebu Musa dalje nastavlja. Zatim dođe Osman i zatraži dozvolu, a Poslanik, a.s., mu reče: „Dozvoli mu ulazak i obraduj ga ulaskom u Džennet , nakon iskušenja koja će ga zadesiti!“ Rekoh mu : „Allahov Poslanik ti dozvoljava ući i donosi ti radosnu vijest da ćeš ući u Džennet, ali nakon iskušenja koja će te zadesiti. Osman reče: „Allah je pomagač!“ Nakon njega je došao Alija, r.a., i on bi obradovan Džennetom. Dozvoljeno mu je ući kod Allahovog Poslanika, a.s.“
Hilafet Omer r.a. je preuzeo u pedeset drugoj godini života, a na Ahiret je preselio deset godina kasnije. Živio je skoro kao Allahov Poslanik a.s. Ukopan je u blizini Poslanika a.s. i Ebu Bekra r.a.
Izvor: “Halife Allahovog Poslanika a.s.”, Amr Halid
