Priča o Bišr Hafiju
Preobraćenje Bišra Hafija desilo se tako što je jednom pijan naišao ulicom, pa na putu vidje papir na kome je pisalo: Bismillahir-rahmanir-rahim. Bišr podiže taj papir s tla, poljubi riječi napisane na njemu, otiđe u dućan, kupi bočicu mirisa i namirisa papir. Onda ga, uz krajnje poštovanje, skloni na skrovito mjesto. Tu noć, jednom šejhu u snu bi rečeno: „Idi Bišru Hafiju i reci mu: ‘Namirisao si Moje ime, pa ćemo Mi tebe učiniti mirisnim, uzvisio si Moje ime, pa ćemo Mi tebe uzvisiti, očistio si Moje ime, pa ćemo Mi tebe očistiti. Časti mi Moje, očistit ću te zbog poštovanja koje si pokazao prema Mom imenu.“ „Ali taj čovjek je nevaljalac,“ reče šejh, „ovaj san sigurno nije istinit.“ Uze abdest, klanja, pa opet zaspa. U snu mu ponovo bi rečeno isto. Probudi se, opet zaspa i usni isti san. Ujutro ode potražiti Bišra. „On se negdje opija“, rekoše mu. I zaista, Bišr je u nekoj mejhani pio vino. Šejh reče jednom čovjeku: „Uđi unutra, zovni Bišra i reci mu da imam poruku za nj.“ Bišr izađe i upita: „Od koga mi donosiš poruku?“ „Od Boga“, odgovori šejh. „Grdi li me zbog nečeg?“, upita Bišr. „Ne“, reče šejh. „Sačekaj me tu, moram reći nešto svojim drugovima“, kaza Bišr, pa se vrati u mejhanu i reče svom društvu: „Drugovi moji, mene zovu i moram vas ostaviti. Nikad me više ovdje nećete vidjeti.“ Onda izađe napolje i otad se predade isposništvu i ibadetu. Kažu da se nikad više nije obuo i zato ga i prozvaše Hafi, što znači bosonogi.
Ahmed ibn Hanbel često je posjećivao Bišra Hafija i izuzetno ga je poštovao. Ahmedu njegovi učenici rekoše: „Ti si učenjak fikha i hadisa i poznaješ mnoge znanosti. Zašto stalno posjećuješ tu neznalicu?“ Ahmed odgovori: „Istina, sve te znanosti koje ste nabrojali ja znam bolje od njega, ali on bolje od mene poznaje Boga.“
Jedan šejh pričao je: „Bila je velika studen, a ja Bišra zatekoh na ulici bosog. ‘O Ebu Nasre, zašto si bos?’, upitah ga, a on reče: ‘Sjetio sam se siromaha koji se pate na ovoj zimi. Nemam novca da im pomognem, ali barem ovako mogu pokazati da saosjećam s njima.’“
Bišr kaže: „Usnih hazreti Aliju, mir neka je na nj, pa mu rekoh: ‘Posavjetuj me, o zapovjedniče vjernika!’ On kaza: ‘Divno je kad su imućnici, tražeći milost Božiju, plemeniti prema siromasima. Još je ljepše kad su siromasi uznositi pred imućnicima, pa se uzdaju u plemenitost Stvoritelja svijeta.’“
Bišr je svojim muridima govorio: „Putujte svijetom, jer voda koja teče je prijatna, a ona koja stoji pretvori se u baru.“ Bišr je rekao: „Slast onog svijeta neće osjetiti onaj ko želi da ga ljudi poznaju.“
Bišr Hafi rekao je: „Želja da budeš poznat među ljudima znak je ljubavi prema ovom svijetu.“ Bišr je rekao: „Najvrijednija stvar koja bude data robu Božijem jeste znanje, a potom strpljenje u siromaštvu.“
(Preuzeto: ‘Izabrane izreke i kazivanja sufija’, autora: Feriduddin Muhammed Attar)
